Nisam prava osoba za ovu temu. Ne znam da pevam, od instrumenata sviram samo blok flautu i sintisajzer. To se možda ni ne računa kao neko zvanično 'sviranje'.
Smatram da sa talentovana za ples, osetim ritam, brzo pamtim nove pokrete i izvodim ih sa lakoćom. Ali to je neka druga vrsta umetnosti, eto, za jednu sam talentovana, dok za drugu ne.
Muzičko sam učila, kao i svaki drugi predmet, ali ne sa tolikim uživanjem kao npr. lekciju iz istorije o Drugom svetskom ratu. Zato sam društvenjak.
Žao mi je što od malih nogu nisam učila da sviram neki instrument, ali ne znam da li bih istrajala. Ali, ali, ali...ali.
Od žanrova slušam strani pop. Tehnički se to možda ni ne može reći 'slušam'. Slušaju moje drugarice koje stalno u džepu nose slušalice i kad im ponestane reči za razgovor - puste muziku. Ja retko slušam muziku. Eventualno kad nešto sređujem ili kad se setim da ponesem slušalice (ili kad me ne mrzi da ih raspetljavam). Zavisi od situacije, nekad ću pustiti i srpsku muziku da ide u pozadini dok sređujem sobu.
Iz istorije muzike mi je dovoljno da znam muzičke pokrete, Mocarta, Baha i Betovena, ostalo je samo nepotrebno zauzimanje memorije mog mozga. Mogu da se pohvalim da sam bila u Salzburgu, rodnom gradu V.A. Mocarta, videla njegovu kuću, probala Mozart kugle svih oblika i da znam da je on čudo od deteta i neke kompozicije.
Žorž Bize, Ruska petorka, Bedžih Smetana... Mnogo ih ima sa sve čudnijim i čudnijim imenima iz raznih delova sveta, ko to da popamti?
Ovaj post je osnova za moj prvi domaći iz muzičkog, sastav o mojim razmišljanjima o muzici. Šta mislite? Naravno, cenzurisaću neke delove, ne želim da me profesor odmah uzme za zub jer nemam toliko strasti za umetnost u koju je on zaljubljen.
