Divan dan!

Evo me, živa i zdrava :)

Kao što sam obećala u jednom od prethodnih postova, vratila sam se i više neću odsustvovati. U prethodne dve nedelje sam imala dosta obaveza - uklapanje u društvo, ostavljanje dobrog prvog utiska i čekanje rođendanskog poklona (i to je obaveza, i to puna stresa). Utisak - delimično ostavljen jer nisu svi profesori počeli da ocenjuju i propituju, društvo - pišem malo dublje u postu, rođendanski poklon - UPRAVO KUCAM NA NJEMU :) ♥ Pošto sam vešta u informatici (a idem u društveni smer,da) i treba mi za škole obaveze i zabavu, moji su mi za petnaesti rođendan uzeli laptop. Delimično i nisam pisala postove jer mi je stari dojadio, onako spor i nepomičan, pa me evo sa novim.

Juče (28.09.) sam napunila petnaest godina. Tehnički, ja od dvadeset osmog septembra 2015. pričam da imam petnaest godina, ali juče je to bilo zvanično. Za nekoliko meseci ću početi da pričam da imam šesnaest, moraćete se navići, hahah :) Fešta se održava sutra, svi ste pozvani, ako znate adresu.

Planiram da napišem post o tome kako najbolje proslaviti rođendan i o rođendanu uopšte, tako da ga očekujte.

Društvo u novom odeljenju mi je super. Lepo sam se uklopila i drago mi je što imam dobru drugaricu iz osnovne sa mnom u odeljenju sa kojom mogu da širim krug prijateljstva. Svi smo različiti, neko voli da se slika, dok drugi voli da slika, ali nas sve povezuje mržnja prema fizici, hehe.

Odoh sad da pripremam normalne postove, ovo je samo bio uvod u moju dalju aktivnost.

♥♥♥

(nemam potpis na ovom laptopu)

Moje pismo jeseni

Septembar 2016.

Draga jeseni,

Nikad mi nisi bila omiljeno godišnje doba, od kad znam za sebe, ali mi ipak donosiš razne radosti i lepe događaje u periodu od tri meseca. Samo neki dan nakon tvog početka mi je rođendan, čitam divne čestitke mojih prijatelja, uživam u danu posvećenom meni i planiram proslavu koje uvek bude neki dan kasnije. Okupim sve drugarice, jedemo picu, šalimo se i gledamo horor filmove. Svi su uvek govorili da je moj rođendan najbolji na kom su ikada bili, neću zvučati kao narcis ako kažem da je to indeed tačno. Koliko sam primetila, na mom rođendanu svi momentalno ostavljaju mobilne telefone i posvete se druženju uz film, dok kod ostalih samo ekrani, ekrani, ekrani...

Donosiš i žudnju, itekako. U Starbucks stiže pumpkin spice latte o kojoj svi pričaju, a ja nikako da je probam. Na mnogo putovanja sam bila relativno blizu i mogla sam da odem, ali nikako da se organizujem :/ 

Prvo čim mi padne na pamet kad neko kaže jesen su žuta, narandžasta i braon boja, čajevi svih ukusa i mirisa, šuškavo lišće u starom školskom dvorištu, tanke jaknice, kiša i hladno vreme... Posle silnog leta, mesec dana na moru po paklenoj vrućini, kiša je sve što želite. Hoću kišu! Nema veze što će mi ulica biti strahovito blatnjava i što ću morati da se pozdravim sa nekoliko pari obuće, želim kišu! 

Halloween čas prođe, većinom što mi ne slavimo, ali bismo želeli. Mislim, ko ne bi želeo da se maskira i ide u pohod na slatkiše? 

Zeleni čaj, čaj od šumskog voća, od brusnice, kamilice, nane... Hoću da pijem čajeve svakodnevno, to mogu i sad, ali je veći užitak piti ih uz dobovanje kiše i vatricu :)

Moja razmišljanja o muzici

Nisam prava osoba za ovu temu. Ne znam da pevam, od instrumenata sviram samo blok flautu i sintisajzer. To se možda ni ne računa kao neko zvanično 'sviranje'.

Smatram da sa talentovana za ples, osetim ritam, brzo pamtim nove pokrete i izvodim ih sa lakoćom. Ali to je neka druga vrsta umetnosti, eto, za jednu sam talentovana, dok za drugu ne.

Muzičko sam učila, kao i svaki drugi predmet, ali ne sa tolikim uživanjem kao npr. lekciju iz istorije o Drugom svetskom ratu. Zato sam društvenjak. 

Žao mi je što od malih nogu nisam učila da sviram neki instrument, ali ne znam da li bih istrajala. Ali, ali, ali...ali. 

Od žanrova slušam strani pop. Tehnički se to možda ni ne može reći 'slušam'. Slušaju moje drugarice koje stalno u džepu nose slušalice i kad im ponestane reči za razgovor - puste muziku. Ja retko slušam muziku. Eventualno kad nešto sređujem ili kad se setim da ponesem slušalice (ili kad me ne mrzi da ih raspetljavam). Zavisi od situacije, nekad ću pustiti i srpsku muziku da ide u pozadini dok sređujem sobu. 

Iz istorije muzike mi je dovoljno da znam muzičke pokrete, Mocarta, Baha i Betovena, ostalo je samo nepotrebno zauzimanje memorije mog mozga. Mogu da se pohvalim da sam bila u Salzburgu, rodnom gradu V.A. Mocarta, videla njegovu kuću, probala Mozart kugle svih oblika i da znam da je on čudo od deteta i neke kompozicije. 

Žorž Bize, Ruska petorka, Bedžih Smetana... Mnogo ih ima sa sve čudnijim i čudnijim imenima iz raznih delova sveta, ko to da popamti?

Ovaj post je osnova za moj prvi domaći iz muzičkog, sastav o mojim razmišljanjima o muzici. Šta mislite? Naravno, cenzurisaću neke delove, ne želim da me profesor odmah uzme za zub jer nemam toliko strasti za umetnost u koju je on zaljubljen.

#BTS postovi su zvanično gotovi, bacimo se na knjige i učenje

Što te nema, jadna?

Kako bih drugačije ja započela post nego nečim takvim, heh :')

Nema me dugo, a neće me ni biti. Da počnem da se pravdam bilo bi - Pa, Marija, još mnogo drugih blogerki su krenule u srednju školu, možda čak i težu nego tvoju, a ipak bloguju. Jednostavno se još uvek uhodavam, polako vraćam svakodnevnu organizaciju u raspored i navikavam se na učenje vikendom i rađenje domaćih zadataka. U pozadini trenutno svi moji gledaju neki dokumentarni program, pa ne mogu da se skoncentrišem na pisanje, bogzna šta ću da napišem greškom.

Opet on - Timur Vermes

 Sad je na televizoru ženska tv, komentarišu kako su se poznate ličnosti obukle. Oukej...

Umm... Utišajte televizor, pliz :'(

Što se tiče srednje škole - gimnazija, društveni smer. Idu mi odlično i prirodne i društvene nauke, ali, hajde, eci peci pec - društveni.  Najviše bih volela informatički smer (ironija, znam) ali su ga ukinuli pre dve-tri godine.

Ima duplo manje dečaka u odeljenju, znači, problemi oko mature, heh. Sa mnom u odeljenju je, nekim čudom, moja drugarica iz osnovne, odnosno iz starog odeljenja. Zauzele smo fino mesto za sedenje i upoznale nekoliko devojčica, očekujemo da ih upoznamo sve do kraja nedelje. Već smo spazile dve koje nam apsolutno ne odgovaraju, jedna pričljivica, a druga napadna devojčica u fazonu budimo drugarice!!! Ali sve ostale su fine i nasmejane. 

Ovaj vikend se već radi punom parom - spremanje za inicijalni iz matematike, srpskog, hemije, pisanje prikaza knjige iz srpskog. Pošto je već nedelja veče, sve je spremno i u glavi i u svesci, samo treba da se dođe ujutru do škole. 

Profesori...eh. Svaki je drugačiji na svoj način. Jedan lud stopostotno, drugi strog, treći fin i sladak, većina dvolična. Ali predviđam na lepu i društvenu budućnost.

Palić zoovrt

BTS | DIY: Kesa za zamrzivač kao futrola?

Zvuči čudno, znam. I izgleda čudno, verujte mi, haha :')

Ova ideja mi je pala na pamet dok sam bila na moru i gledala razne diy videe među kojima je bio i onaj klasični za water glitter masku za telefon. 

Zašto ne bih napravila futrolu na taj fazon?

Kasnije sam videla da se dosta jutjuberki dosetilo toga, ali sa stvarima koje nisu svima pristupačne.

Ja sam pokušala da je napravim od stvari koje mislim da svi imaju kod kuće ili su prilično jeftine. Prvo sam htela da isprobam da li ću istrajati pri realizovanju svoje ideje i kako će ispasti :) I tako sad nemam slike postupka, ali ću se potruditi da reči govore više nego slike.

Potrebno vam je:

- kesa za zamrzivač od kilogram

- kesa za zamrzivač od dva kilograma

- dosta šljokica

- voda

- vreli (ili bilo koji drugi jak) lepak

- makaze

- čičak ili rajsferšlus (zavisi kako želite da se futrola zatvara)

- preciznost

- vreme

Prvo ćete uzeti veću kesu, odnosno onu od dva kilograma. Vi možete koristiti bilo kakve male kese, folije, šta god mislite da će obaviti posao. Otvorite je i u nju sipajte sve šljokice koje imate. Što više, to bolje. Ja sam malo štedela, pa su šljokice ređe :)

Nakon šljokica u kesu sipajte vrlo malo vode. Ja nisam merila količinu koju sam sipala, ali treba biti što manje moguće vode da bi izgledalo kao da su šljokice u nekoj gel (gušćoj) tečnosti.

Otvor kese zatvorite lepkom tako da ne dođe do curenja. 

Što se tiče manje kese, ona će biti iskorišćena kao futrola (deo u koji idu olovke,gumice...).

Nju zalepite na polovinu šljokičaste kese i kada se to sve osuši, savijte veću na pola. 

Levu i desnu stranu zalepite da bi sve izgledalo sigurno.  Onda se bacite na lepljenje čička/rajsferšlusa. Ja sam na starim kolenicama od rolera našla čičak, otsekla ga i poslužio je za futrolu :)

Možda nije stopostotno sigurna za svaki školski dan, ali je simpatična, drugačija i ništa vas ne košta (osim vremena) pa pokušajte. Pravi diy da se malo zabavite i iznervirate u isto vreme ♥

BTS | Roller puškice

Nikad nisam došla u situaciju da su mi očajno potrebne puškice za neki kontrolni ili penaestominutnu. Ali pošto sam veoma kreativna, često su mi padale na pamet razne ideje za njih koje sam kasnije prenosila drugovima koji bez njih ne mogu da dobiju pozitivnu ocenu :')

Uz pomoć ideje koju ćete videti dalje u ovom postu, lako možete kući da napišete vrhunski uvod za pismeni iz srpskog i ni ne trudite se da ga zapamtite. Nastavnici očekuju da nosite korektor na pismeni, zar ne? Logično, jer vam je dozvoljeno jedino da pišete hemijskom, a korektor je jedini način da popravite grešku. Ali ono što nastavnici ne znaju je da se može prepisati i uz pomoć korektora >>

Potrebno vam je:

- obična olovka ili hemijska

- makaze

- beli papir

- prazan roller korektor (kao što možete da vidite, moj na slici je pun, ali iz razloga zato što nisam imala prazan)

- lenjir

Prvo izmerite širinu trake korektora i tu veličinu prenesite na beli papir.

Nakon što ste preneli veličinu i nacrtali traku dužine koja vam je potrebna (zavisi od količine teksta), napišite puškicu na papir i zatim ga isecite.

Trakicu sa puškicom gurnite u roller tako da malo trakice viri kako biste kasnije mogli da je povučete i pročitate puškicu.

I spremno je za upotrebu. Budite sigurni da sedite negde daleko od nastavnikovog vidokruga za svaki slučaj i stavite pernicu ispred sebe da neko ne bi primetio da veoma detaljno zagledate korektor iz rollera. To bi izgledalo čudno i sumnjivo :)

Rođena u pogrešnoj knjizi ♥

Možda ste videli u prethodnom postu na slici da trenutno čitam knjigu (odnosno, sinoć sam je pročitala) Stakleni mač od Viktorije Ejvjard. To je druga knjiga tetralogije Crvena kraljica. Prvi deo, koji se zove isto kao cela tetralogija,  sam pročitala u junu jer sam otvorila oči i videla da većina aktivnih čitalaca i knjiških moljaca po instagramu hvali tu knjigu. Ne želim da vam odajem šta se radi u knjizi, ali ću zato podeliti moja mišljenja i osećaje dok i nakon što sam je pročitala.

Nakon prvog dela, zaklela sam se da drugi neću taknuti. Nipošto! Prvi deo me je skrhao. Sve je bilo tako savršeno nestvarno, moći, romantika, događaji. Sadržalo je sve što me je dovelo do zaključka da sam rođena u pogrešnoj knjizi. Znala sam ja to i pre, ali ova knjiga...  

Ne mogu ni sama sebi da obećam nešto, a da to ne pogazim. Naravno da sam kupila drugi deo. Naravno da sam ga pročitala za dva dana ne izlazeći iz svoje sobe sve po poslednje stranice. Naravno da mi je slomio srce.

Zadnja stranica, ja očekujem pobedu, ljubav, veselje, a dobijem - strahoviti cliffhanger. Ako ne znate šta je to - (izvor: wikipedija) U užem smislu se pod time podrazumijeva na taj način i bez adekvatnog rješenja postavljena završnica fiktivnog djela - tada se koristi izraz cliffhanger završnica (engleski: cliffhanger ending). Glavna svrha cliffhangera je publiku ostaviti u neizvjesnosti, odnosno potaknuti je da odgovor na pitanje o sudbini protagonista pronađe gledajući nastavak fiktivnog djela.

A nastavak ovog fiktivnog dela izlazi, ne pre, nego SEDMOG FEBRUARA 2017. Sad si neću obećati da neću kupiti i treći deo (Kraljev kavez), jer svi znamo da hoću. Svi znamo da ću se prepustiti toj psihičkoj torturi i presavršenoj fikciji. 

Kal je ljubav. Ne, nisam tu da vam objasnim ko je Kal. Samo da vam kažem da je on ljubav. Jeste. 

Sad, nakon ovog dugog posta o tome kako mi je ova knjiga slomila srce, predlažem vam da je i vi pročitate. Zvuči zlo, ali nije. Knjiga je nekim delom i poučna. Nekim. Obavezno je pročitajte.

Svako može svakog da izda.