Šta me je inspirisalo da pišem blog?

Kao mala sam oko sebe uvek osećala taj specifičan miris, koji me je okružavao u pola dana i pola noći, miris inspiracije. Otvorim laptop, skuvam čaj, sednem i krenem da kucam, strana po strana i već imam početak svog amaterskog romana. Za dva dana mi na pamet padne nova ideja, pa započnem još jedan. I tako sve dok mi memorija nije bila natrpana word dokumentima sa pesmama, pričama i nezavršenim knjigama. Kako da istrošim tu inspiraciju, ali da u isto vreme ne budem vezana jednom temom i ograničavam svoju kreativnost?

Za blogosferu sam saznala preko tetke koja je tada imala amaterski blog o kuvanju, a sada profesionalni kuvarski sajt na kome deli recepte iz svog detinjstva i detinjstva svojih roditelja. Želela sam da probam, ali pošto sam u to doba na kompjuteru znala samo da otvorim igrice i da se igram bankarstva u Excel-u, svašta je imalo oko toga da se poradi. Polako sam zaboravila Blogger i vratila se pisanju raznoraznog sadržaja.

Surfujući internetom, koju godinu kasnije, naletim na blogove nekoliko devojčica koje su moje godište, sudeći po sadržaju, koji su me naveli na pomisao da

dam pisanju još jednu šansu.

I evo me, sad sedim za laptopom, ispijam toplu čokoladu i kuckam za vas još jedan post,  retrosprektivno se u glavi prisećajući svega što je povezano sa mojim postojanjem na blogosferi.

Pravim planove za budućnost, zaklinjući se sama sebi da nikada ne želim trajno napustiti ovo mesto kreativnosti, gde vlada pozitivna energija i gde sam okružena ljudima sličnih interesovanja kao i ja.

Kao što su neki od vas možda čuli, polako se približavai taj dan, kada će blogeri zasijati i imati priliku da uživo prenesu svoju kreativnu energiju, razgovarajući sa čitaocima i kolegama. BBF se održava u aprilu 2017. godine, svi koji pišu blog se mogu prijaviti, dok baš vi, naši čitaoci birate koga želite tamo da vidite. Za više informacija, posetite Balkan Blog Festival sajt. Nadam se da ćemo se videti tamo! ♥

Do sledećeg posta ♥♥♥

Sve, baš sve

Ovaj dan je prošao tako brzo, ali u isto vreme naporno, iscrpevši me, da mogu da ga uporedim da iznenadnim udarom bejzbol palice u glavu. Konačno se promenila smena, konačno idem pre podne u školu i imam vremena da barem dva sata skrolujem instagramom i ne radim ništa korisno. Prethodni mesec je bio bum. Eto kakav je bio kad za njega mogu samo to da kažem. Moje prvo zvanično idenje u drugu smenu, prve ocene (dvanaest petica i jedna trojka) i kupovina dvanaest knjiga na Sajmu koje neću stići da pročitam do sledeće godine u ovo vreme. Sad pišem ovo, ali ne znam šta me snašlo. Gledam - ne vidim, slušam - ne čujem. Raspust, molim! Znate da očajno patim za raspustom kad sam odštampala raspored raspusta za srednjoškolce i zakačila iznad radnog stola da mi bude motivacija.

Kad smo već kod motivacije za idenje u školu, momci ovamo su ding-dong. Šta mi se događa? Ding-dong? Pod hitno mi treba raspust i jedna knjiga da se vratim u formu. Od muke uzmem i otvorim horoskop na internetu pa prođem sve onlajn portale da vidim šta mi 'zvezde' kažu.

(isečak iz posta započetog prošle nedelje)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zamislite slobodno vreme kao jednu sitnu i slabašnu osobu na čijem se čelu pojavljuju graške znoja dok pokušava da se probije kroz rulju zvanu 'obaveze'. E, tako je to kod mene, verujem i kod vas. Trenutno gubim koncentraciju, telefon me priziva, baka pušta veoma bučnu muziku na laptopu, a kapci se spuštaju kao roletne sa pokvarenim mehanizmom. Želim da vam se kratko javim i obavestim vas šta sam kupila na Sajmu. Nažalost, nisam uspela da uslikam, tako da ću vam napisati u vidu liste.

- Lisina priča, Stiven King
- Keri, Stiven King
- IT, Stephen King
- Istina u nama, Saša Arango
- Uspon crvenog, Pirs Braun
- Pandora, M.R. Keri
- Hiljaditi sprat, Ketrin Makgi
- Smrskaj me, Tahere Mafi
- Hiljadu noći, E. K. Džonston
- Noći u haremu, Džilijan Loren
- Sve baš sve, Nikola Jun
- Rečnik Sa španskim u svet



Do sledećeg posta ♥♥♥

Pomoć u učenju!

Kad biste razgovarali sa bilo kim iz mog odeljenja i započeli temu o školi, svi bi vam rekli da samo žele da prežive ovu nedelju. Zašto? Nama gimnazijalcima su obaveze zvanično počele, verujem da su i u vašim školama, ali smo i krenuli u poslepodnevnu smenu, što nam daje veoma malo vremena za obaveze, učenje i zasluženi odmor.

Ujutru se svi budimo drugačije, zavisi kome je šta ostalo da uči. Ja se budim u osam, učim do jedanaest, u dvanaest ručam i za pola sata se 'naslikam' na autobusnoj stanici. Dva puta nedeljno imam sedam časova, pa se tada vraćam u osam kući, a ostalim danima u sedam. Večeram i bacam se na učenje do najkasnije pola dvanaest kad gubim svu koncentraciju i volju za životom :')

Ne sećam se da li sam pre ubacila ovu sliku, ako jesam, slobodno me opomenite :)

Mislila sam da ću pući ove nedelje, ali se baš dobro držim jer me je podstakla prva ocena u dnevniku. Želela sam da probijem led i odgovaram bar jedan predmet i u ovom slučaju je to bila geografija. Profesorka je u početku sumnjala u moje znanje jer svi đaci u Gimnaziji koji su došli iz moje škole nisu uopšte imali nikakvo znanje zbog lošeg nastavnika sve četiri godine. Meni nije bio potreban nastavnik da me nešto nauči, već sam sama listala knjige i učila ono osnovno, naravno, sa zakašnjenjem, kad je trebalo učiti za prijemni. Tako sam profesorki pokazala suprotno i ona me je tada zavolela. Što se tiče latinskog, novog predmeta, cela porodica mi kaže da nisam uopšte kao moja majka koja je takođe pohađala Gimnaziju i patila se danonoćno sa latinskim. Pošto mi jezici odlično idu, isto važi i za tradicionalni latinski :)

Kao glavnu temu ovog posta želale sam sa vama da podelim neke 'cake' u učenju za srednjoškolce (može i osnovce) koje ja koristim.

#Biologija, #istorija, #geografija

Pišite beleške! Meni, lično, je lakše da sve iz knjige ili sveske uprostim i napišem na listu papira pa kada treba da odgovaram samo još jednom letimično pročitam.

Podvlačite! Ako fotografski pamtite, kao ja (a i ako ne) odličan način je da koristite markere (ili olovke) u boji (meni su najefikasnije boje fluoroscentno zelena i žuta) i podvučete ono najbitnije. Ne kao što pola mojih drugarica urade - podvuku ceo pasus jer je on navodno bitan, već klučne reči/pojmove.

#Matematika

Ona se ne uči, ali je bitno znati osnovu na kojoj se zadatak zasniva. Profesor vam je za sledeću nedelju zakazao pismeni, ne ostavljajte vežbanje za dan ili dva dana pre, već odmah čim vas je on obavestio se bacite na vežbanje da, ako nešto 'škripi' ga pitate na pomoć ili odete na privatni čas.

To je to od saveta koje vam za danas dajem. Kroz dalje postove možda ubacim koji ili 'rekonstruišem' stari kako se obaveze gomilaju ♥♥♥

Prvi put u popodnevnu smenu?!

Ono po čemu se moja osnovna škola razlikovala od ostalih škola u gradu je bio 'raspored' smena. Od kad je škola počela sa radom, deca od prvog do četvrtog razreda su išla posle podne, a od petog do osmog razreda pre podne. 

Sad kad sam konačno krenula u srednju školu, vreme je da se, osim na nove predmete i profesore, naviknem i na mesečno menjanje smena. Uopšte ne računam to što sam od prvog do četvrtog išla posle podne jer sam tad bila mala i nisam imala mnogo obaveza. Tako da zvanično od danas prvi put krećem posle podne u školu :)

Oktobar je mesec beskonačnih provera i ispitivanja, grejanja stolice i toplih čajeva na pauzama. Kako li ću da prebrodim taj period u posle podnevnoj smeni? Ujutru najbolje funkcionišem kad učim vikendom i tada sve završim za čas, ali što se tiče radnih dana, ne verujem da ću to isto primenjivati na njih. Jednostavno, kada se ujutru budem probudila vreme će proleteti i odjednom ću se naći na stanici i čekati autobus. Planiram da uveče, kad dođem kući, naučim sve i uradim one krupnije stvari za sutra, a one sitnije, kao što je domaći iz engleskog, nemačkog, ostavim za ujutru :)

Poželite mi sreću!

Kako se vi organizujete kad idete posle podne u školu?

♥♥♥

Marija

Rođendan, dan pun ljubavi, veselja i zabave

Obećala sam post o proslavi rođendana, naravno, neću ga preskočiti, ali sam prvo želela sa vama da podelim slike moje torte koje sam uspela da uslikam neki minut pre proslave. Znate da ste baksuz kad vas zaspe hrpa problema sat vremena pre nego što gosti treba da dođu, ali i da ste veoma vešti u rešavanju istih ♥

Tortu sam 'dizajnirala' sama, iz sekunde u sekund menjajuću ideju, i na kraju je ispala ovakva kakva jeste. Morsko plavi fondan, srebrne šljokice, belo  i plavo cveće. Oduševljena sam krajnjim proizvodom, kao i moje zvanice :)

Nadam se da vam se slike i celokupni post sviđaju.

Do sledećeg posta ♥♥♥

Marija

Divan dan!

Evo me, živa i zdrava :)

Kao što sam obećala u jednom od prethodnih postova, vratila sam se i više neću odsustvovati. U prethodne dve nedelje sam imala dosta obaveza - uklapanje u društvo, ostavljanje dobrog prvog utiska i čekanje rođendanskog poklona (i to je obaveza, i to puna stresa). Utisak - delimično ostavljen jer nisu svi profesori počeli da ocenjuju i propituju, društvo - pišem malo dublje u postu, rođendanski poklon - UPRAVO KUCAM NA NJEMU :) ♥ Pošto sam vešta u informatici (a idem u društveni smer,da) i treba mi za škole obaveze i zabavu, moji su mi za petnaesti rođendan uzeli laptop. Delimično i nisam pisala postove jer mi je stari dojadio, onako spor i nepomičan, pa me evo sa novim.

Juče (28.09.) sam napunila petnaest godina. Tehnički, ja od dvadeset osmog septembra 2015. pričam da imam petnaest godina, ali juče je to bilo zvanično. Za nekoliko meseci ću početi da pričam da imam šesnaest, moraćete se navići, hahah :) Fešta se održava sutra, svi ste pozvani, ako znate adresu.

Planiram da napišem post o tome kako najbolje proslaviti rođendan i o rođendanu uopšte, tako da ga očekujte.

Društvo u novom odeljenju mi je super. Lepo sam se uklopila i drago mi je što imam dobru drugaricu iz osnovne sa mnom u odeljenju sa kojom mogu da širim krug prijateljstva. Svi smo različiti, neko voli da se slika, dok drugi voli da slika, ali nas sve povezuje mržnja prema fizici, hehe.

Odoh sad da pripremam normalne postove, ovo je samo bio uvod u moju dalju aktivnost.

♥♥♥

(nemam potpis na ovom laptopu)

Moje pismo jeseni

Septembar 2016.

Draga jeseni,

Nikad mi nisi bila omiljeno godišnje doba, od kad znam za sebe, ali mi ipak donosiš razne radosti i lepe događaje u periodu od tri meseca. Samo neki dan nakon tvog početka mi je rođendan, čitam divne čestitke mojih prijatelja, uživam u danu posvećenom meni i planiram proslavu koje uvek bude neki dan kasnije. Okupim sve drugarice, jedemo picu, šalimo se i gledamo horor filmove. Svi su uvek govorili da je moj rođendan najbolji na kom su ikada bili, neću zvučati kao narcis ako kažem da je to indeed tačno. Koliko sam primetila, na mom rođendanu svi momentalno ostavljaju mobilne telefone i posvete se druženju uz film, dok kod ostalih samo ekrani, ekrani, ekrani...

Donosiš i žudnju, itekako. U Starbucks stiže pumpkin spice latte o kojoj svi pričaju, a ja nikako da je probam. Na mnogo putovanja sam bila relativno blizu i mogla sam da odem, ali nikako da se organizujem :/ 

Prvo čim mi padne na pamet kad neko kaže jesen su žuta, narandžasta i braon boja, čajevi svih ukusa i mirisa, šuškavo lišće u starom školskom dvorištu, tanke jaknice, kiša i hladno vreme... Posle silnog leta, mesec dana na moru po paklenoj vrućini, kiša je sve što želite. Hoću kišu! Nema veze što će mi ulica biti strahovito blatnjava i što ću morati da se pozdravim sa nekoliko pari obuće, želim kišu! 

Halloween čas prođe, većinom što mi ne slavimo, ali bismo želeli. Mislim, ko ne bi želeo da se maskira i ide u pohod na slatkiše? 

Zeleni čaj, čaj od šumskog voća, od brusnice, kamilice, nane... Hoću da pijem čajeve svakodnevno, to mogu i sad, ali je veći užitak piti ih uz dobovanje kiše i vatricu :)