#Kad sam bila mala: Verovanja (collab)

Ovo je collab sa Teodorom sa bloga Teodora's small world (njen post pročitajte klikom >ovde<)

Svi smo kao mali imali svoje teorije u koje smo čvrsto verovali, a odrasli nisu želeli da nam govore da ona nisu tačna, jer bi to kasnije zahtevalo dugotrajno tešenje i objašnjavanje.
Odlučila sam da sa vama podelim svoja tri verovanja koja su najduže trajala i zasmejala sve koje su za njih čuli.

#Pupak kao crna rupa?

Sad svi znamo odakle izlaze bebe? E, pa, ja nisam znala. Po mojoj veličanstvenoj teoriji donošenja bebe na svet to je izgledalo ovako - Klasični deo je da mama ode u bolnicu,legne na krevet i ... da, otvori joj se pupak i ispljune dete. Prilično maštovito, ha? Ta teorija je bila na stanju dosta dugo, dok mi moje sveznale drugalice nisu objasnile sve do detalja i bila sam mindblown.

#Božje dete?

Mlada i mladoženja stoje ispred oltara, kažu sudbonosno da i u tom trenutku svemoćni Bog sa malo Abrakadabra stvori zigot u majčinom stomaku. Znači, u sekundi završetka svečane ceremonije majci se stvara dete u stomaku. Zvuči malo nerazumno, ali moja mašta može svašta.

Zapitam se ja ponekad odakle meni te ideje, ali nikad ne nađem odgovor. Neko bi rekao da su mi to roditelji pričali, ali nisu.

#Winx sa 17?

Ako ste gledali Winx ili bili opsednuti koliko i ja (ta manija me nikad neće proći), znate da je Blum postala vila sa sedamnaest godina. Ja, dragi moji, čekam. A šta čekam? Čekam da napunim sedamnaest godina i da mi na rođendan Blum (ili Stela) dođe u kuću krišom i pita da li želim da idem da se školujem u Alfeju. Odgovor je prilično očigledan - da. Zajedno ćemo proći kroz sliku Alfeje u sred noći dok moji budu spavali, ostaviti sve moje stvari, upoznati me sa ostalim vilama i onda saopštiti porodici da odlazim. Naravno, posećivaću ih i sve to.


Ko jedva čeka raspust za nedelju dana? Ova devojka ovde!
Izvinjavam se što nisam jako dugo pisala post, ali samo da se završi ovo polugodište i krene raspust, pa ću biti redovnija.

Još jednom - Teodorin post pročitajte >ovde<. ♥
Drago mi je što smo uradile collab i nadam se da će vam se svideti naši postovi :)

Nek' vam je sa srećom ove poslednje nedelje, koja je poznata po mnogo strašnih testova i ispitivanja, Držim vam palčeve (držite i vi meni) ☺

New: Versace Eros Pour Femme

 Miris moći, individualnosti i zavodljivosti.

Dozvolite mi da vam dočaram Versace parfem kroz sedam slova.

V - veoma postojan, čini da se svi oko vas zaokrenu i pitaju odakle taj miris dolazi

E - Eros, bog ljubavi, je zaveden ovim moćnim mirisom u kampanji Eros Pour Femme

R - reljefni simbol Meduze na staklu i vrhu čepa i tipični grčki motivi po rubu

S - snaga žene, koja je dokazana jačinom ovog parfea

A - ananas, prvo voće na koje vas podseti Versace Eros kada ga nanesete

C - cvet limuna, sicilijanski limun, nar, jasmin, božur, mošus, bergamot, drvene note, sandalovo drvo

E - egzotičan, mnogi kažu da je slatkog mirisa i najprikladniji tinejdžerkama

Meni je, lično, ovaj parfem divan. Ispunjava sve uslove dobrog parfema i svima vam ga preporučujem.

Ali sam i malo čitala po internetu i prenosim vam mišljenja drugih devojaka i žena koje su imale tu priliku i isprobale ga. Većini je parfem previše kičast, guši i sličan Avonovom Donna Trussardi, najprikladniji za leto.

Na vama preostaje da odlučite da li vam se sviđa. Ima mnogo podeljenih mišljenja, ali ne dajte da vas prevare, možda vama bude sasvim drugačiji.

5 stvari o meni

Ne, ovo neće biti deset klasičnih stvari o meni koje se inače spominju u 'Pitanjima i odgovorima', već neke apsolutno random stvari koje vam znače samo ako živite (ili se družite) sa mnom :)

#1. Sarcasm Queen

Kad biste me sad pitali od kad sam sarkastična, ne bih vam mogla odgovoriti, jer nemam pojma. Zašto?
Zato što je to odjednom doletelo kao način odbrane od ljudske gluposti koje ima na pretek u mom dragom, finom i slatkom odeljenju.

#2. Bila sam Directioner i 5SOSer

Sa naglaskom na bila. Još uvek poslušam neku novu pesmu, ali nisam ni u kakvom hiperaktivnom fandomu čija je zemlja prebivališta Twitter.

#3. Selfi štapovi, pućenje i kojekakve gluposti...
 (ovo će biti moje mišljenje koje ne pokušavam da nametnem nikome, već to spada u stvari o meni)

Ovaj svet propada. Svaki božijim danom jedan deo sveta propadne. Zašto?
Uzmimo za primer jednu devojčicu od 11 godina. Krenula je u 5. razred. Roditelji su na poslu, rade, zarađuju pare i pokušavaju decu da usmere na pravi put, ali žele da njihova deca budu lepo obučena i sita, pa nisu stalno kući, jer plata je kluč svega.
Devojčica koji na pogled izgleda kao malo nevino detence od jedanaest godina, ali zna sve tehnike pućenja, pravila dobre fotografije, meru povlačenja majice niže za veći broj lajkova i kako da izmami od roditelja od sledeće plate novi selfi štap. Hajde, normalno je to za devojčice 14+ godina, ipak je to pubertet i tinejdž godine, ali, čoveče, jedanaest (i mlađe),

#4. 'Idi kući'

Svako od nas je imao neke dogodovštine kad je bio mali koje su uključivale druge ljude oko nas. Na primer, ja kad sam bila mala svakom ko je došao u goste sam se penjala na kauč iznad glave i drala 'Idi kući! Jel' imaš ti svoju kuću? Što si došao?' Nije bilo baš fino, ali šta ćeš :)

#5. Horoskop?

Verujem u horoskop (ne preterano). Uvek kad kupim neki novi časopis prvo što pogledam je rubrika horoskopa. Nije da sam sad opsednuta ili da pridajem neki veliki značaj tome, ali volim da pročitam šta bi to moglo da se desi.

Imate li vi neku čudnu stvar o vama koju biste želeli drugi ljudi da znaju?
Ako da, slobodno je napišite u komentarima :)

"Svet je knjiga, a oni koji ne putuju, čitaju samo jednu stranicu" | VIG Kids Camp

Odlučila sam da zadržim citat kao naslov kad god budem pisala o putovanjima, jer mi se mnogo sviđa i mislim da pristaje.

Hvala vam svima na divnim komentarima na prošlom postu koji sam pisala na ovu temu i zato sam odlučila i danas da podelim sa vama jedno divno putovanje.

VIG je, kao što ste mogli da pretpostavite iz naslova, dečiji kamp.
Njega organizuje Wiener Stadtische osiguranje i na njega mogu da se prijave deca zaposlenih.
Ja, pošto je moja mama tamo zaposlena, nisam časila ni časa, već sam odmah pripremala prijavu. Prijava je crtež na određenu temu. Pretprošle godine, kad sam i bila na kampu, tema je bila 'Moja domovina'. Pustila sam mašti na volju i nacrtala veliki crtež koji prikazuje Srbiju.
Nekoliko meseci kasnije, mami je stigao e-mail u kome je pisalo da sam prijavljena i da imam mesec dana da im pošaljem podatke i kamp u koji želim da idem. (Ponuđeni: gradski, seoski, planinski)
Obzirom na to da sam 2013. išla u gradski (Beč), 2014. sam se odlučla za seoski (Wagrain, u blizini Salzburga).
Kamp je trajao 14 dana iliti dve nedelje i u tom periodu smo posetili mnošto zanimljivosti, od rudnika, pa do akva parka i Salzburga (ovde neću pisati o Salzburgu, jer o njemu sam pisala >ovde<)

U kampu smo imali vodiča, koja je stalno pazila na nas i bukvalno nam bila mama na dve nedelje.
'Živeli' smo u specijalnom hotelu za mlade koji je imao bazen, trambolinu i još dosta atrakcija koje su bile odvojene od njega stotinak metara. Što se tiče hrane, bila je izvrsna. Imali smo kantinu dovoljno veliku za svu decu iz svih država (Gruzije, Ukrajine, Hrvatske...) u kojima postoji Wiener.
Naravno, nismo imali toliku slobodu da pravimo nered u sobi, jer svako veče pre spavanja nam je dolazio žiri, čija je uloga bila da oceni ocenama od 1-5 urednost sobe.

Na donjoj slici možete videti deo naše sobe ( i mog pink medu koji kulira) i sami pretpostaviti koje smo ocene dobijali.

(pripremite se za dosta mutnih, neprofesionalnih slika, priloženih tek da bi vam bolje dočarale moju priču)

Prvog dana smo odmah dobili zadatak, a to je bio duuugački hod do jezera na kom smo pravili splav. Dali su nam, svakoj grupi, po četiri balvana, dva drveta i dvanaest komada kanapa. Ako niste želeli da kasnije budete na dnu prljavog jezera, trud je bio neophodan. Moja grupa je nakon dužeg vremena uspela da nauči da zaveže profesionalni čvor i odneli smo pobedu u pravljenju splava! (aplauz)

Pravljenje splava

Pogled sa naše terase po kišnom danu

 Obilazak rudnika soli je bio obavezan. Nikad nisam bila u rudniku, tako da je ovo za mene bilo zanimljivo. (Usput smo prešli iz Austrije u Nemačku, jer se rudnik proteže kroz dve države)
Nakon svakih pređenih 400m, seli smo i gledali po jednu epizodu serije o tome kako je rudnik nastao.
Da ne bude stalno samo duuugog pešačenja, spustili smo se niz veoma neudobni/brzi tobogan.

Ispred rudnika

Gledanje filma o rudniku u doktorski belim mantilima

Strahoviti tobogan

 Bili smo okruženi planinama, tako da je vožnja žičarom bila neizostavna. Iz žičare smo gledali krave (naravno, pokazivali smo prstom u svaku i određivali ko od naših drugara iz druge žičare je koja) i ljude koji su odlučili da taj put prepešače Vozili smo se do planinskog parka i tamo proveli ceo dan skačući po trambolini.

Previše zelenih majica, kupaćih kostima i golotinje :)

Priprema...pozor...

Penjanje po gajbama (nije lako kao što izgleda)

Mesto na kom sam prebrodila svoj strah od visine

Vi ne znate koliko je to daleko od zemlje

Stres

Streličarstvo je bila jedna od aktivnosti

  Da sam vam pisala sve što smo radili cele dve nedelje, ovaj post bi išao u nedogled.
Zato ispod svake slike imate opis šta ona predstavlja i ako vas još nešto zanima slobodno pitajte u komentarima.
Nadam se da vam se ovo svidelo i stvarno mi drago što sam ovo podelila sa vama ♥


Svima koji danas slave želim SREĆAN BOŽIĆ!

Moje iskustvo kao POLOŽAJNIK

Položajnik je prvi čovek koji uđe u kuću za Božić.

Pozdravi domaćine, okiti badnjak paricom i uzme granu sa kojom čara po vatri uz reči:

'Koliko varnica, toliko parica.

Koliko varnica, toliko petica u školi (ako u domaćinstvu ima školaraca)

Koliko varnica, toliko zdravlja, sreće i veselja.'

Nikad nisam volela da budem položajnik, jer je to značilo rano buđenje i bajanje po vatri pod budnim okom domaćina.

Komšije me svake godine mesec dana pre Božića obaveste da me očekuju kao položajnika, istog trena moje raspoloženje opadne i poprimim čudnu boju.

Jedino što me uveseljavalo su bili miliproti. ☺

Miliproti su mala peciva oblika cvetića sa aromom limuna. Moji nisu toliko vešti u pravljenju miliprota, zbog određene tehnike kojom vlada dotična košinica, tako da je svaki odlazak kod nje za vreme praznika milina.

Doručak kao položajnik je klasičan - miliproti (♥), pečenje, sir i neki sos.

Nakon doručka moj drug-komšija i ja odlazimo u dnevni boravak, dobijemo svako po čašu soka i činiju smokija, i gledamo crtani. Dok je on bio mali, običaj nam je bio da gledamo Nodija svaki dan kad dođem kod njega i to me je toliko istraumiralo da, kad biste mi danas pustili jednu epizodu, pala bih u nesvest. Sad su to jutarnji crtaći na B92, Dizni kanal ili Nikelodijum.

Kad dođe vreme za odlazak kući obavezno od komšinice dobijem kesu sa dva-tri parčeta torte, zimskim rukavicama i čarapama i malo novca skinutog sa badnjaka.

Nikad ne zovem moje da dođu po mene, jer želim da provedem tih pet minuta do kuće skakućući po snegu.

Dok stignem kući, naš položajnik je već otišao i porodica me čeka za stolom da obavimo ručak.

Da li ste vi negde položajnik ili neko vama dolazi?

"Svet je knjiga, a oni koji ne putuju, čitaju samo jednu stranicu" | Austrija

'Ne pričaj mi o tome koliko si obrazovan, reci mi koliko si proputovao...' -prorok Muhamed

Čovek koji nije putovao, nije čovek. 

Uopšte nije potrebno mnogo novca da bi se otputovalo negde. Bitno je da imate volju.

#Salzburg

Ne dajte se prevariti, nije Mocart rođen u Beču, već u Salburgu. To vam govori štand Mocart kugli na svakom ćošku i njegova kuća, sada turistička atrakcija, koju nisam uslikala, jer sam očito imala preča posla. (kajem se) :/
Kad u glavi premotate sve što znate o Mocartu, da li vam to ima ukus pistaća i marcipana?
Mislim, može da prođe...
 Sa nastavnicom muzičkog sam jednog dana započela temu kog ukusa bi bio koji kompozitor (iliti njegovi slatkiši), Bah - ne obraćajući pažnju na njegovo namrgođeno lice i lošu sudbinu - jagoda.

U Salzburgu sam bila sa dečijim kampom i tamo smo dobili mali kviz koji smo trebali da rešimo za nagrade. Naravno, nismo sve znali sami da rešimo i tražili smo pomoć od taksista, ali, kakva ironija, taksisti u gradu prepunom turista koji pretežno pričaju engleski, ne znaju ništa osim Yes/No.

Salzburg Cathedral

Residenzplatz Salzburg

Mirabell Palace

#Beč

Bila sam u Beču par puta, jednom sa kampom, a ostalo sa majkom. U Beču imam rodbinu kod koje sam bila za vreme Novogodišnjih i Božićnih praznika i mogu vam reći, divno je. Sve je okićeno, ništa se ne štedi. Na trgu je velika 'pijaca' sa štandovima tople čokolade, liciderskih srca, voća prelivenog čokoladom i ukrasa za jelku.
A tek Mariahilferstrasse :)
To je najveća ulica u Beču, prepuna prodavnica, butika, štandova i turista... (Starbucks, jea)
Toliko je velika da ima nekoliko McDonalds-a i nekoliko istih prodavnica samo na određenim razdaljinama.

Prater - veeeeliki luna park. Takve atrakcije u Srbiji ne možete da vidite. Kuće strave, plesa, dinosaurusa... Štandovi za osvajanje nenormalno velikih pišanih igračaka, ringišpili veličine nebodera... *_*
Nisam imala hrabrosti da uđem u Kuću strave, ali moji prijatelji jesu, i dok sam ih čekala napolju bilo mi je veoma čudno što niko ne vrišti i ništa se ne dešava. Malo sam poranila sa tim, jer sekundu kasnije mogli ste da čujete hor dece kako vrišti i zamislite ih sve dok drhte i pokušavaju da nađu izlaz iz tog pakla.

Dvorac Schonbrunn je najveća atrakcija Beča. Svako ko je bio u Beču može se pohvaliti da je bio u Schonbrunn-u. Jedno mi je žao što nisam imala prilike da uđem i vidim enterijer, jer sam fascinirana takvim stvarima. Oduševljena sam arhitekturom i stilom radnje (da, zapažam to).

(izvinjavam se zbog ocajnih slika)

Schonbrunn

Prater

Prater

Budete li se nekad zatekli u Austriji, obavezno posetite Salzburg i Beč, nećete se pokajati ♥

INSTAGRAM za početnike

Instagram je, kao što svi verovatno znate, aplikacija koja svojim korisnicima omogućava obradu i deljenje fotografija.
Svakodnevno ga posećujemo, listamo tuđe slike i okačimo neku svoju.
Ja sam malo pauzirala sa Instagramom, jer mi je oduzimao mnogo vremena i pored njega nisam znala svoje prioritete.
Za danas sam vam pripremila nekoliko zlatnih pravila Instagrama koja će vam, nadam se, pomoći.

#1. Ne stavljaj više od pet heštegova.

Kod mnogih u opisu slike možete naći deset ili više heštegova (#girl, #pretty, #food, #l4l...) koji su suvišni. Ako baš želite da stavite hešteg stavite npr. tri koja su povezana sa slikom.

#2. Ne stavljaj nekoliko slika dnevno.

Skrolujete kroz Instagram i svaka druga slika je slika vaše drugarice koja dnevno ubaci po tri-četiri slične slike samo iz drugačijeg ugla, ne preostaje vam ništa već da kliknete unfollow. 
Budite umereni sa ubacivanjem slika, možete izgubiti pratioce i nekom dosaditi na smrt.

#3. Hrana na Instagramu?

Jeli ste čorbu? Mama vam je za ručak napravila pomfrit i šopsku salatu? Mislite da je to prava slika za instagram? Pogrešno.
Ako jedete nešto zanimljivo u restoranu ili nešto lepo servirano, go ahead - slikajte! Ali, što se tiče kućnih obroka - pasulja i salate - čisto sumnjam da neko uživa gledajući takve slike. :(

#4. Čet

Svi imamo drugaricu koja skrinšotuje svaki čet, sa kim god se dopisivala, i to ubaci na Instagram.
Te poruke najčešće čine srca i tekstovi tipa 'Jaoo dušo moja obožavam!' ili 'Maco moja'.
Realno, da li mislite da je to zanimljivo?


Srećna svima Nova godina :)
Kako ste je dočekali?